Несретно војевање грофа Франа 0001    Захвали се гроф трсашки Фране 0002    У Крбовцу за столом госпоским, 0003    Да ће скупит Угре и Хрвате: 0004    Карловчане, лаке коњичаре, 0005    И Брињане, огњене пушкаре, 0006    Оточане, сребром оковане, 0007    И Сењане по избор јунаке; 0008    Да ће армат танке орманице, 0009    Врћ’ ће на ње бубње и свирале 0010    И узгоре чрљене бандире, 0011    Под бандире Барбу капитана, 0012    А уж њега Хрељановић Павла; 0013    Да ће појти крајем уз Подгорје, 0014    На Јабланцу воду узимати, 0015    Ка Дубровцу граду пристајати, 0016    Тоту добре коње искрцати 0017    И хладне их воде напојити 0018    И дробне их зоби назобити. 0019    Што је рекал гроф трсашки Фране, 0020    Како рекал, тако учинио: 0021    Он сакупи Угре и Хрвате: 0022    Карловчане, лаке коњичаре 0023    И Брињане, огњене пушкаре, 0024    Оточане, сребром оковане 0025    И Сењане по избор јунаке. 0026    Армали су танке орманице, 0027    Вргу на ње бубње и свирале 0028    И узгора чрљене барјаке, 0029    Под бандиру Барбу капитана 0030    И уж њега Хрељановић Павла. 0031    Иду они крајем уз Подгорје, 0032    На Јабланцу воду узимаше, 0033    Ка Дубровцу граду пристајаше; 0034    Тоту добре коње искрцаше 0035    И хладне их воде напојише. 0036    Не хти пити коњић Франовића, 0037    Франовић је коњу говорио: 0038    »Пиј, коњићу, зла закони моја!« 0039    Они иду мало понаприда, 0040    Прва пушка, ка ’е у Турак’ пукла, 0041    Убила је Барбу капитана; 0042    Друга пушка, ка ’е у Турак’ пукла, 0043    Ранила је Хрељановић Павла. 0044    Кад то види гроф трсашки Фране: 0045    »Ај дружино, драга браћо моја, 0046    Врнимо се Сењу бијеломе!« 0047    Јиду они Сењу бијеломе, 0048    Када дошли под Сењ град бијели, 0049    Угледа их Хрељановић Михо, 0050    На њему је клобук с билим перјем, 0051    Хити клобук ва ’но сиње море 0052    И јошће је јунак говорио: 0053    »Носи, море, било перје моје, 0054    Како мртва Барбу капитана 0055    И мојега брата рањенога!« 0056    Трчи јунак билу двору свому, 0057    У двору му дивно коло игра, 0058    У колу му мајка и сестрица 0059    И Павлова Пола заручница. 0060    Он је јунак колу говорио: 0061    »Стани, коло, никад не играло, 0062    Никадаре у двору мојему! 0063    Мртав нам је Барба капитане, 0064    Рањен нам је Хрељановић Павле. « 0065    Кад су они ричи разумили, 0066    Њему мајка била лица скубе, 0067    А сестрица жуте косе гули, 0068    А његова Пола заручница, 0069    Она ломи прсте и прстење. 0070    Дружина је Павлу говорила: 0071    »Бора теби, Хрељановић Павле, 0072    Оћемо л’ те ми млади носити 0073    На дворове твојој старој мајки, 0074    Али твојој Поли заручници?« 0075    Дружини је Павле говорио: 0076    »Ај, дружино, мила браћо моја, 0077    Носите ме милој мајки мојој, 0078    Моја ’е Пола срца милостива, 0079    Оће мене често похајати.«